Psihoterapija predstavlja razgovor između terapeuta i klijenta, koji se vodi na osnovu stručnih, etičkih i zakonskih pravila. Svrha svake trapije je promena stanja u kome se klijent nalazi, te psihotrapija predstavlja metod promene ponašanja i ličnosti.

U osnovi psihoterapijska promena se odnosi na simptome, patnju i kontrolu nad sobom i svojim životom (npr. anksioznost, panični napad, strahovi, depresija,..itd.) ili neke druge životne probleme (npr. partnerski, porodični, poslovni odnosi i sl.). Pored toga, psihoterapija se uspešno koristi i kod osoba kojima je cilj promena u kvalitetu života, u korišćenju ličnih potencijala, u većoj spontanosti, kreativnosti i ličnom razvoju.

U današnje vreme većinu klijenata čine psihofizički zdrave osobe koje se suočavaju sa nekim krizama u određenoj fazi života. Te krize se najčešće manifestuju u vidu anksioznih i depresivnih simptoma, koji su stoga najčešći okidači za javljanje nekom stručnjaku- psihologu savetniku, psihoterapeutu ili psihijatru. Takođe nije retko da se na psihoterapiju jave osobe koje ne mogu da definišu određeni problem već navode da imaju osećenje nezadovoljstva i neostvaranosti, za koje ne vide konkretan uzrok. Tada terapeut pomaže klijentu da shvati šta je dovelo do tog stanja, šta da promeni kod sebe i koji je životni pravac kojim želi da pođe. Svaka psihoterapija nosi u sebi klicu vere, nade i putokaz otkrića prave svrhe života (Berger,2003.).

Psihoterapiju ne treba idealizovali. Ona ima svoje mane i ograničenja, sastoji se od zbrke različitih uzora, uverenja, pravaca, metoda, ciljeva i vrednosnih sistema. U savremenoj psihoterapiji ne postoje jasni zakoni ili saglasnost u vidu jedinstvenog pristupa, te kao i u drugim društvenim područjima vlada zakon utakmice. Neke psihoterapijske škole su se čak organizacijski približile kultovima ili sektama u cilju obezbeđivanja vodeće uloge. Međutim, cilj prave psihoterapije je pomoć ljudima u trenucima krize, periodima rastrojstva ili gubitka svrhe sopstvenog života, i ne može dati mesijanska rešenja problema niti potpuno pouzdane odgovore na sva pitanja o ljudskom biću.