Psihoterapijom se bave lekari (uglavnom psihijatri), psiholozi i socijalni radnici. Stoga su psihoterapeuti i psihološki savetnici visokoobrazovani profesionalci koji su prvobitno stekli kvalifikaciju za rad u oblasti psihijatrije ili mentalnog zdravlja a nakon toga su se dodatnom edukacijom specijalizovali za psihoterapijsku ili savetodavnu delatnost. Edukacija za savetnika-psihoterapeuta traje oko četiri-pet godina u zavisnosti od modaliteta za koji se neko opredeli – najčešće u skladu sa svojom ličnim osobinama, stavovima ili načinom razmišljanja. Danas postoje brojni pravci među kojima su najpoznatiji Transakciona analiza-TA, Racionalno emotivno bihevioralna psihoterapija-REBT (Kognitivna psihoterapija), Porodična psihoterapija, Geštalt psihoterapija, Konstruktivistička psihoterapija, Integrativna psihoterapija, Psihoalaliza(prvi psihoterapijski pravac), Grupna psihoterapija, itd…

Postoje neke uopštene razlike u ponašanju terapeuta u okviru različitih psihoterapijkih pravaca. Na primer, klasični psihoanalitičari ostaju više na distanci, relativno pasivni i vidu oštroumnog pasmatrača. Ovakav pristup se u prošlosti smatrao univerzalnim, te većina ljudi na taj način zamišlja psihoterapeuta. Sa druge strane, na primer, u okviru kognitivne i bihevior-terapije terapeuti imaju vrlo aktivnu ulogu u radu: donose proceduralne odluke, plan rada, predlažu mere, daju razne domaće zadatke klijentu. Savremeni psihoterapijski pravci koji su najzastupljeniji pripadaju uglavnom humanističkoj orjentaciji. Oni su znatno liberalniji i proizvoljniji po pitanju metoda, tehnika i izgleda profesionalnog odnosa između klijenta i terapeuta. Stoga, osnovne razlike među savremenim psihoterapeutima, koje ne uključuju samo primenu različitih terapijskih tehnika, predstavljaju ličnost terapeuta i njegov stil rada.

Osobine koje su se u istraživanjima pokazale kao vrlo poželjne u ponašanju terapeuta su ljubaznost, nenametljivost, poverenje, prihvatanje i zainteresovanost za klijenta. Kako psihoterapija nije potpuno vrednosno neutralna, tako i različiti terapeuti u svom radu mogu zastupati različite vrednosti. Stoga je vrlo bitno da psihoteraput bude autonomno moralna osoba koja neće negativno uticati na vrednosni sistem klijenta. Pored ovoga, terapeuti se još mogu uopšteno podeliti i na osnovu toga kako su osmislili svoju psihoterapijsku misiju na iscelitelje, na učitelje i na vođe ili voditelje (Berger,2003).

 

>>POČETNA STRANA<<