Socijalna fobija jedan je od čestih anksioznih poremećaja. Ona sadrži strah od mogućnosti da budete osramoćeni ili poniženi u situacijama u kojima ste izlozeni pogledima drugih ili kada obavljate neku radnju pred drugima. Ovaj strah mnogo je jači od normalne socijalne anksioznosti (treme) koju većinaljudi, koji nemaju fobiju, iskusi u socijatnim ili situacijama izvođenja neke radnje pred drugima. Strah je obično toliko jak da dovodi do toga da izbegavate situaciju u potpunosti, iako se neki ljudi sa socijalnom fobijom izlažu socijalnim situacijama, mada uz priličnu količinu anksioznosti. Tipično, strahujete da ćete reći ili uraditi nešto na osnovu čega ce vas drugi oceniti kao anksiozne, slabe, lude ili glupe. Vaš strah uglavnom je preteran u odnosu na datu situaciju i vi to prepoznajete (deca sa socijalnom fobijom,medutim, ne prepoznaju svoj strah kao preteran).

Najuobičajenija socijalna fobija jeste strah od javnog nastupa i govora pred drugima. Zapravo, ovo je najčesća od svih fobija i javlja se kod izvođača, govornika, ljudi čiji posao zahteva usmena izlaganja, i kod studenata koji treba da govore pred razredom. Fobija od govora pred drugima i javnog nastupa pogađa veliki procenat populacije i podjednako je zastupljena i među muškarcima i ženama.

Druge uobičajene socijalne fobije su:

  • strah od toga da ćete pocrveneti u javnosti
  • strah od toga da ćete se zagrcnuti ili prosuti hranu dok jedete u javnosti
  • strah od toga da vas neko posmatra dok radite
  • strah od korisćenja javnog toaleta
  • strah od pisanja ili potpisivanja dokumenata u prisustvu drugih
  • strah od gužve
  • strah od polaganja ispita, testova.

Ponekad je socijalna fobija manje specifična i karakteriše je uopšten strah od bilo koje situacije ili situacije kada se nalazite u grupi u kojoj pretpostavljate da ćete biti posmatrani ili ocenjivani. Kada se vaš strah odnosi na širok spektar socijalnih situacija (npr. započinjanje razgovora, učestvovanje u malim grupama, razgovor sa autoritetima, ljubavni sastanci, posećivanje zabava itd.), to stanje nazivamo generalizovana socijalna fobija.

Dok je anksioznost u socijalnim situacijama uobičajena, formalna dijagnoza socijalne fobije biće vam uspostavljena ukoliko je zbog izbegavanja narušeno vaše funkdonisanje na poslu, u socijalnim aktivnostima ili u važnim odnosima sa drugim ljudima, i/ili ako ono izaziva značajnu duševnu patnju. Kao i kod agorafobije, napadi panike mogu da budu udruženi i sa socijalnom fobijom, iako je tada vaša panika više povezana sa osramoćivanjem ili poniženjem nego sa osećajem zarobljenosti ili boravkom u zatvorenom prostoru. Takođe, panika se javlja samo u vezi sa specifičnim tipom socijalnih situacija. Socijalna fobija obično se razvija ranije od agorafobije i može početi u kasnom detinjstvu ili adolescenciji. Češto se razvija kod stidljive dece, kada se ona suočavaju sa pojačanim pritiskom od strane vršnjaka u skoli. Tipično za ove fobije je da traju (bez tretmana) kroz adolescendju i rano odraslo doba, ali pokazuju tendendju da, kasnije tokom života, postanu blaže.

Aktueini pristupi u tretmanu socijalne fobije

Svaki od sledećih pristupa predstavlja deo aktuelnog tretmana socijalne fobije.

Vežbe relaksacije. Abdominaino disanje (disanje trbuhom) i tehnike duboke relaksacije vežbaju se redovno da bi se umanjili fizički simptomi anksioznosti.

Kognitivna terapija. Zastrasujuće misli koje održavaju socijainu fobiju identifikuju se, preispitaju i zamene realističnijim mislima. Na primer, misao ,,Ako progovorim, ispašcu budala!” zamenjuje se mišlju: ,,U redu je ako se ponašam pomalo čudno kada počnem da govorim, većni ljudi to neće smetati.”

Izlaganje. Pod izlaganjem se podrazumeva postepeno intenziviranje suočavanja sa sodjalnom situacijom ili situadjama zbog kojih ste fobični. Te situacije najpre možete zamišljati, a potom ih ostvariti u realnom okruženju. Na primer, ako ste fobični u vezi sa govorom pred drugima, možete početi tako što ćete održati jednominutni govor pred prijateljem, a onda postepeno ,,povećavati”, kroz mnogo koraka, trajanje govora i broja ljudi pred kojima ćete govoriti. Ili, ako imate teškoca da se otvorite u grupi, postepeno ćete povećavati stepen
samootkrivanja u izjavama koje iznosite u grupnim uslovima. Nakon svakog izlaganja,vratićete se i preispitati svako nerealistično razmišljanje koje je uzrokovalo anksioznost. Iako terapija socijalne fobije može da se radi pojedinačno, grupna terapija idealan je oblik terapije. Ona dozvoljava direktno izlaganje situaciji i stimulusu koji prvobitno i pobuđuje anksioznost.

Usredsređivanje na zadatak. Osobe sa socijalnom fobijom obično su u velikoj meri usredsređene na to kako se ponašaju ili pokušavaju da odmere reakcije drugih dok govore u socijalnoj situaciji. Terapija uključuje
uvežbavanje da se usredsredite na zadatak koji je pred vama, bilo da je to razgovor sa šefom,pričanje pred razredom ili prezentovanje informacija pred grupom.

Terapija lekovma. SSRI lekovi kao što su: paroksetin, sertralin, fluvoksamin, escitalopram ili niske doze benzodijazepina kao što su: alprazolam ili klonazepam, mogu da budu korisćene kao dopuna kognitivnoj i terapiji izlaganja, gore opisanim. Trening socijalnih veština. U nekim slučajevima, učenje osnovnih socijalnih veština kao što su osmehivanje ili uspostavljanje kontakta očima, održavanje konverzacije, samootkrivanje ili aktivno slušanje, predstavljaju deo programa oporavka od socijalne fobije. Trening asertivnosti (metod iskazivanja svojih osećanja). Trening asertivnosti, veštine da direktno zatražite ono što želite ili da kažete ne onome što ne želite, češto je deo tretmana.

(Dr Edmund Born- Priručnik za prevazilaženje anksioznosti i fobija)