“Sinhronicitet je vremensko podudaranje dva ili više uzročno nepovezanih događaja koji imaju isto ili slično
značenje.Sinhroniciteti mogu imati različite oblike. Prvo, to može biti podudaranje određenih psihičkih sadržaja
sa odgovarajućim objektivnim procesom za koje se čini da se odigravaju simultano. To je najčešće viđena
koincidencija…knjiga otvorena baš na pravoj strani, poziv od prijatelja na koga mislite u tom trenutku i slično.
Drugi oblik sinhroniciteta je podudaranje objektivnih psihičkih stanja sa fantazijama (snovi ili vizije) za koje se
kasnije utvrdi da su manje ili više veran odraz “istovremenog” ali realnog događaja koji se dogodio u isto vreme
ali na nekom drugom mestu. To se često događa u snovima, kada osoba sanja sadržaj koji se u isto vreme zbiva
na sanjanom mestu ili u vezi sanjane osobe. Treći oblik sinhroniciteta je sličan drugom s tom razlikom što će se
san ili vizija u realnosti odigrati u budućnosti. Ovaj oblik se može videti u praksi kroz predosećaje, prekognitivne
snove i sve druge vidovnjačke fenomene.”
Jung je uočio da se sinhroniciteti najčešće javljaju u situacijama, prožetim jakim emotivnim nabojem, kao što su
smrti, rođenja, iznenadni i novi uvidi ili duboki psihički preobražaji. To prakticno znaci da velika kolicina
nakupljene psihicke energije u jednom trenutku dozivljava neki vid materijalizacije. Opisi sinhronicističkih
događaja u literaturi su brojni, a sam Jung ih je prikupljao i dalje radio na njima. On kaze : „Problem
sinhroniciteta zbunjivao me dugo, sve od sredine dvadesetih godina kada sam istraživao pojavu kolektivno
nesvesnog i neprestano nailazio na veze koje jednostavno nisam mogao objasniti kao slučajne. To što sam
našao bile su „podudarnosti“ koje su bile tako smisleno povezane, da bi njihovo „slučajno“ podudaranje bilo
neverovatno. Kao primer navodim jednu pojavu koju sam licno doziveo.
Jedna mlada žena koju sam lečio, u odlučujućem trenutku je usnila san u kojem je dobila zlatnog skarabeja. Dok
mi je pričala san, sedeo sam okrenut leđima zatvorenom prozoru. Iznenada sam začuo iza sebe šum poput
laganog kuckanja. Okrenuo sam se i ugledao letećeg insekta koji kuca sa spoljne strane stakla prozora. Otvorio
sam prozor i uhvatio ga u letu dok je uletao u sobu. To je bio najbliži srodnik zlatnom skarabeju što se može naći
u našem podneblju, običan ružin-insekt (cetonia aurata), koji je suprotno svojim uobičajenim navikama očito
osetio nagon da u tom trenutku uleti u tamnu sobu. Moram priznati da mi se nešto slično nije dogodilo ni pre ni
kasnije i da je san pacijentkinje ostao jedinstven u mom iskustvu.
Kako razumeti ovu pojavu? Bio je to jedan vrlo težak slučaj za lečenje i sve do tog sna napredak je bio vrlo spor
ili gotovo nikakav. Glavni razlog teškoće je bio Animus moje pacijentkinje koji je bio veoma krut i nepokolebljiv u
svojim stavovima da napori triju lekara (ja sam bio treći) nisu mogli razmekšati taj stav. Očito je bilo potrebno
nešto sasvim iracionalno, što joj dosadasnja terapija nije pruzila. Sam san je bio dovoljan da donekle uznemiri
racionalistički stav moje pacijentkinje. Ali kada je „skarabej“ u stvarnosti uleteo kroz prozor, njeno prirodno biće
moglo je probiti oklop i proces preobrazaja je mogao da pocne. Skarabej je klasični primer simbola ponovnog
rođenja ili preobrazaja.